Patnja

I, najzad, objasnio mi je da se patnja javlja onda kad ocekujemo da nas drugi vole onako kako smo mi to zamislili, a ne onako kako ljubav treba da izgleda – slobodna, nesputana, da nas usmerava svojom snagom i da nam ne dozvoli da posustanemo.

ljubav

Video sam da su alpinisti na vertikalnim I strmim liticama srecni, ma koliko to paradoksalno zvucalo. Kao sto sam vec rekao, neogranicena moc ili zrtvovanje za neki cilj, daje smisao njihovim zivotima. Oni su sposobni za ljubav bez granica, jer u tom trenutku nemaju sta da izgube. Ni jedan alpinista, u neizbavnoj situaciji nece zavapiti: “Molim vas, spasite me!” Njihove poslednje reci su obicno: “Recite mojoj porodici I prijateljima da ih volim.” U trenucima krajnjeg ocajanja, oni govore o ljubavi

Utisak sa Everesta

Uvek u snovima, drzim se za stenu, znajuci dobro da me smrt neizbezno iscekuje.
Umirao sam stotinu puta, dok sam hodao ostrim grebom, penjao vertikalne stene, ronio na dah, padao usled odrona oprimka, strahovao od lavina, dok su sve te radnje tekle smrt je nezibezno dolazila, ali dovoljno polako da sam imao vremena o njoj mnogo da razmisljam, da bi posle odredjenog vremena nadosao na misao, zasto umirati stotinu puta kada mogu samo jednom. Od tog trenutka strah je nestao adrenalin me nije napustao ali strah se polako gubio do trenutka kada sam ga jedva osecao.
Covek kada izgubi taj strah dosao je do same granice ludila, ja sam to znao, isto tako sam znao da tu granicu nisam presao jer je strah ipak postojao negde tamo daleko u meni. Vise se smrti nisam bojao ... jedini strah koji je u meni ostao je strah od zivota, od bola i patnji koje zivot svakodnevno nanosi. Imamo sam strah da cu umreti bez saznanja kako ljubav moze biti jaca od straha od smrti.