28.05.2007.

Utisak sa Everesta

Uvek u snovima, drzim se za stenu, znajuci dobro da me smrt neizbezno iscekuje.
Umirao sam stotinu puta, dok sam hodao ostrim grebom, penjao vertikalne stene, ronio na dah, padao usled odrona oprimka, strahovao od lavina, dok su sve te radnje tekle smrt je nezibezno dolazila, ali dovoljno polako da sam imao vremena o njoj mnogo da razmisljam, da bi posle odredjenog vremena nadosao na misao, zasto umirati stotinu puta kada mogu samo jednom. Od tog trenutka strah je nestao adrenalin me nije napustao ali strah se polako gubio do trenutka kada sam ga jedva osecao.
Covek kada izgubi taj strah dosao je do same granice ludila, ja sam to znao, isto tako sam znao da tu granicu nisam presao jer je strah ipak postojao negde tamo daleko u meni. Vise se smrti nisam bojao ... jedini strah koji je u meni ostao je strah od zivota, od bola i patnji koje zivot svakodnevno nanosi. Imamo sam strah da cu umreti bez saznanja kako ljubav moze biti jaca od straha od smrti.
Постави коментар