Put ka vrhu

Čitajući blog prijateljice, koja je iznela citate nekih njenih omiljenih knjiga, izgubio sam nit, jer su me isti citati odneli daleko. Mesto na kojem sam završio putujući tim mislima bio je vrh. Vrh koji je zaista visoko.

Razni autori, mnogih knjiga govore o tom putu ka vrhu. Govore o načinu, tehnici, motivu, kako stići na te visine, veličajući i smatrajući uspešnim svakog ko dosegne vrh. Govore o tome šta će vas dočekati tamo gore, ubeđujući vas da je sreća, radost i blagostanje nešto što vas očekuje kao nagrada.

Nisu u pravu!

Na vrhu nema ništa, verujte mi na reč, bio sam tamo! 

Na vrhu će vas samo dočekati praznina ali predivan osećaj zahvalnosti. Sve što možete na vrhu je da sagledate one male stvari koje su vas činile srećnim dok ste se penjali. Isto tako postaćete svesni da ste prošli pored predivnih cvetova koji su nicali na skoro golom kamenu a vi ste ih ignorisali ne skidajući pogled sa cilja koji je se nalazio na vrhu.

Pri usponu na Mount Everest
pogled severnom sedlu i
baznom kampu

Sva lepota je u usponu a ne u stajanju na vrhu.

Često sam sa vrha posmatrao, za mene sa te visine gledano, male ljude u podnožiju koji su se kupali u toplini sunčevih zraka i uživali i mirisu livadskih trava. Za to vreme ja sam stajao na ogoljenim stenama gde sunce nema toplinu, gde vetar nosi sve što stigne, sa sobom noseći hladnoću i oblake.

Vrhovi su u vama, a ne na mesta na kojima stojite. Vrhovi se se dostižu srcem i ljubavlju a ne gazeći i ostavljajući druge iza sebe.

Sve sto su me usponi naučili jeste zahvalnosti.

Postao sam svestan topline i ljubavi koja se nalazi u podnožiju. Postao sam svestan jednostavnosti i veličine sadašnjeg trenutka jer upravo taj trenutak nosi svu lepotu našeg postojanja.

Na vrhu Šišapangma 8027m (2004g.)

Krenite ka svom vrhu ne gubeći iz vida svaki korak koji na tom putu napravite. Vrh je uvek gore, nema potrebe gledati ga dok se penješ. Gledaj gde gaziš, i ne gubi iz vida svu lepotu pored koje prolaziš. Na kraju ne zaboravite da na vrhu nema ništa, niti vas išta gore čeka, osim onog što ste sa sami sobom poneli penjajući.

Misli iz voza

Posle nekog vremena sam odlučio kući poći. Kao i uvek brzo, stvari pakujem, potrebne informacije o putu prikupljam i krecem. Vreme prilično tmurno ubija volju za putovanjem ali put nije težak kada je cilj blizu.
Voz nije kasnio, mesta u njemu je bilo i grejanje je radilo. Nakon tako dobrih polaznih činjenica ono tmurno vreme prvo pomenuto se sasvim izgubilo u mislima putnika. Kao i uvek takva putovanja pokušavam da iskoristim razmišljajući, o razmin iskustvima, raznim događajima koji nas uče i bogate našu svagodnevnicu. U tim razmišljanjima sam daleko otišao i u neke granice udario gde je za njihovo probijanje bilo neophodno nešto sasvim novo, neko drugačije putovanje, drugačije poznanstvo i sasvim novo iskustvo.
Ta granica je probijena na moje iznenađenje sasvim drugačije, u ulici u kojoj živim, u kolima koja vozim, i u kolima sa osobom koju dobro poznajem. U razgovoru i iznetim tumačenjima, shvatanjem onoga što radim je otvorilo sasvim novu stranicu mojih razmišljanja. Na toj stranici je trebalo da piše o energiji između muškarca i žene, o energiji polova koji se privlače. Postojala su neka neslaganja o tome kako ja doživljavam žene i kako to drugi vide. Sva ta ne slaganja su pravile određene komplikacije i činile određene trenutke vrlo neprijatnim. U njihovoj priči postojalo je istine, ali se nešto u meni snažno tome protivilo. Dugo sam tražio i želeo da znam zašto, šta je uzrok ne slaganja. Ovaj tekst je i inspirisan tom problematikom želeći da neke svoje misli pretvorim u slova kako bi ih podelio sa drugima. Možda ovim tekstom želim da budem shvaćen ali u istom trenutku se i pitam da li je to uopšte i moguće. Ključ problema se nalazio u mojim potrebama. Neki vide jedno a meni treba sasvim drugo. Meni je potrebna ženska energija, upravo ona toplina koju žena  ima u svom pogledu, nežnost u pokretu i ljubav u osmehu. Govorim, mislim o energetskom postojanju, a ne o fizičkom. Postoji mnogo fizički savršeno građenih devojaka a energetski tako praznih, osmeha hladnih i pokreta tako veštačkih. Kada osetim u svojoj blizini onaj nežan suptilan miris energetskog postojanja žene, u meni se budi neka skrivena potreba da ostvarim energetsku nit povezanosti kako bi inicirao ostvarenje energetske rezonancije muško ženske energije i time podjednako uvećao energiju u oba energetska postojanja. Povećanjem energije jačaju se čula, budi se osećaj sreće, kreativnosti, boljeg raspoloženja i univerzalne ljubavi prema životu i svetu koji nas okružuje. Većina žena oseti to kao nešto lepo bez da su svesne šta se tačno desilo. Kada i povežu da sam ja uzrok te prijatnosti, fizički zauzete odbijaju, nit prekidaju, smatrajući to kao preljubom. Iako fizičkog dodira nije bilo, iako ta nit nigde nije vodila, ništa od nas nije tražila. Jednostavno je samo prijala. Fizički slobodne devojke pokušavaju tu nit čvrsto uhvatiti i zadržati je, misleći da će fizičkim spojem trajno obezbediti postojanost te niti i povišene energije...
Voz je stigao u stanicu ... nastaviće se...

Neuspeh

Neuspeh je nedostatak hrabrosti da se proba, nista vise i nista manje. Jedina stvar koja deli vecinu ljudi od njihovih snova jeste strah od neuspeha. Medjutim u bilo kakvim nastojanjima, neuspeh je sustinski deo uspeha. Neuspeh nas testira i dozvoljava nam da se razvijamo. Nudi nam lekcije i vodi nas stazom prosvetljenja. Ucitelji na istoku kazu da je svaka strela koja pogodi metu, rezultat stotine promasaja. To je osnovni prirodni zakon da se dobija kroz gubitak. Nikada se ne plasi neuspeha. Neuspeh je tvoj prijatelj!