EGO bitka

Oduvek me je oduševljavala energija koja obuzima zaljubljeno telo, koja počinje da upravlja i vodi. Sve je to zato što dvoje ljudi pružaju jedno drugom energjiu bezuslovno, oboje su ushićeni i lebde. To je ona neverovatna opijenost koju zovemo zaljubljenost. Nažalost, jednom kada osete da ovo osećanje dolazi od druge osobe, oni se oslanjaju samo na uzajamnu energiju - samo sada to više nije dovoljno, tako da prestaju da pružaju jedno drugom energiju i vraćaju se u svoje drame u nameri da kontrolišu jedni druge i da oduzimaju energiju samo za sebe. U tom trenutku veze se pretvaraju u obične bitke za moć...
Čovek je energetsko biće i energija mu je potrebna da bi živeo, ali malo je ljudi oko mene koji su svesni te činjenice i koji tragaju za višim energetskim izvorima, da bi svoje telo doveli na viši energetski stupanj u kojem bi plovili na mirnim vodama ljubavi i spokoja.
Ono što mi najviše smeta je kada su dva partnera u vezama previše zahtevna, kada svaki očekuje da onaj drugi živi u njegovom svetu, da uvek bude tu, i učestvuje u njegovom ili njenim naporima neizbežno se razvija ego bitka!
A to je posledica što energiju uzimaju jedno od drugih sebično i uglavnom nesvesno, neznajući da je mnogo izvora oko nas.

Cilj ucenja

Cilj ucenja nije samo prosirenje znanja vec formiranje karaktera. Njegov cilj je da od nas napravi prave ljude, a ne samo ucenje ljude... Ucenje morala koje se smatralo stubom celokupnog ucenja u skoli starog vremena jedva da se uci u danasnjim skolama, zbog zahteva da se proucavaju razni predmeti. Ljudi vise ne smatraju da se vredno baviti ucenjem sedih mudraca iz proslosti. Rezultat toga je, da su prijateljski odnosi izmedju gospodina i sluge, nadredjenog i podredjenog, starijeg i mladjeg, zrtvovali na oltar boga zvanog "individualno pravo". Glavni razlog sto ljudi ne cene vise ucenje mudraca je sto uceni ljudi pokusavaju da izloze njihovo ucenje, a ne pokusavaju da zive prema ucenjima mudraca.

Nasao sam put

Sve je to moj zivot. Put koji ne vodi nikuda do na sledeci put, a ovaj opet na sledece raskrsce. Beskonacno. Sloboda u najpotpunijem smislu reci. Osudjen sam na slobodu, toliku slobodu da izmedju mase ljudi koji me vole i onih koji me nevole ostajem sam. Sam sa svojim zeljama, snovima, ceznjama, sam na svom vecnom putu. Ovo je prica koju nije stvarala masta kraj tople peci nego su reci nastajale u meni dok sam u znoju lica svog ispitivao svoju volju i granice covekovih mogucnosti. Temeljno sam ih ispitao, tako temeljno da dobro znam da ih ni izdaleka nisam dostigao ida ce ih mnogi uskoro prevazici. U tome je velicina zivota!

Patnja

I, najzad, objasnio mi je da se patnja javlja onda kad ocekujemo da nas drugi vole onako kako smo mi to zamislili, a ne onako kako ljubav treba da izgleda – slobodna, nesputana, da nas usmerava svojom snagom i da nam ne dozvoli da posustanemo.

ljubav

Video sam da su alpinisti na vertikalnim I strmim liticama srecni, ma koliko to paradoksalno zvucalo. Kao sto sam vec rekao, neogranicena moc ili zrtvovanje za neki cilj, daje smisao njihovim zivotima. Oni su sposobni za ljubav bez granica, jer u tom trenutku nemaju sta da izgube. Ni jedan alpinista, u neizbavnoj situaciji nece zavapiti: “Molim vas, spasite me!” Njihove poslednje reci su obicno: “Recite mojoj porodici I prijateljima da ih volim.” U trenucima krajnjeg ocajanja, oni govore o ljubavi

Utisak sa Everesta

Uvek u snovima, drzim se za stenu, znajuci dobro da me smrt neizbezno iscekuje.
Umirao sam stotinu puta, dok sam hodao ostrim grebom, penjao vertikalne stene, ronio na dah, padao usled odrona oprimka, strahovao od lavina, dok su sve te radnje tekle smrt je nezibezno dolazila, ali dovoljno polako da sam imao vremena o njoj mnogo da razmisljam, da bi posle odredjenog vremena nadosao na misao, zasto umirati stotinu puta kada mogu samo jednom. Od tog trenutka strah je nestao adrenalin me nije napustao ali strah se polako gubio do trenutka kada sam ga jedva osecao.
Covek kada izgubi taj strah dosao je do same granice ludila, ja sam to znao, isto tako sam znao da tu granicu nisam presao jer je strah ipak postojao negde tamo daleko u meni. Vise se smrti nisam bojao ... jedini strah koji je u meni ostao je strah od zivota, od bola i patnji koje zivot svakodnevno nanosi. Imamo sam strah da cu umreti bez saznanja kako ljubav moze biti jaca od straha od smrti.